Може ли се покренути онлајн бизнис за један викенд?
Прошлог викенда у Колораду, САД, одржана је једна занимљива акција, СтартапВикенд (StartupWeekend), у којој 70 људи покушава да за један викенд покрене један Wеб2.0 стартап. Од великог броја понуђених идеја (од јуна је трајало слање приједлога) изабрана је једна, Воснап (Vosnap), подршка групном доношењу одлука. Или просто, врста апликације за гласање са понуђеним одговорима, уз опцију позивања на гласање.Идеја скупа је занимљива и вјерујем да су учесници доста научили и лијепо се забавили. Учесници, њих 70 су истовремено и власници пројекта.
Али, ово је све играрија… Нити је испитано тржиште, нити су ти људи икада радили заједно, нити је потребно да 70 људи ради на једном оваквом пројекту и на крају, што је мени посебно занимљиво - чак нису ни успјели. Наиме, рок да се лансира бета сајт је био недјеља увече, а у тренутку док ово пишем сајт и даље не ради.Могуће је да је ово смишљена ПР акција за промоцију стартап инкубатора чији оснивачи стоје иза акције.Свеједно, и поред тога што нису успјели у задатом року, ја вјерујем да група људи који се добро познају у послу може створити овакво нешто за један викенд. Само, што је тако брзо, мора да је и кусо.
Topics: Интернет | Нема коментара »
Понешто о # знаку
Појавом модернијих телефонских уређаја, а посебно рачунара, у свакодневну употребу се тихо увукао необичан знак #. Свакако ће они музички образовани примјетити да подсјећа на повисилицу, па га Грци, Французи, Румуни и Бугари зову тако, понекад и Американци (sharp), мада ови посљедњи много чешће користе ријечи pound и hash. Арапи и Данци га зову квадратом, Мађари двоструким крстом, Руси, Чеси и Словаци мрежицом, а Италијани капијицом и коначно Срби обично тарабом.
Очигледно, појаву овога знака у широј употреби није пратила и нека стандардизација, па отуд оволико шаренило назива. Тек касније, у Јуникод стандарду договорено је да званично име за знак # буде Number sign, што подсјећа на једну од употреба овога знака умјесто скраћенице No. при нумерисању. Овај знак није исто што и знак за музичку повисилицу и имају посебне стандардне ознаке и називе.
Мање познато име овога знака је октоторп (оctothorpe) или октатерп (octatherp) и сковано је у Беловим лабораторијама (Bell Labs) шездесетих година двадесетог вијека, када су стручњаци ове компаније радили на развоју тонског начина бирања за телефоне. Наиме, тада се указала потреба за увођењем два додатна тастера, звјездице * и тарабе #. Оба знака су и данас присутна на тастатурама телефона. Док за звјездицу није било пуно недоумица како је назвати (иако су изабрали ријеч star, а не asterisk), за именовање знака # су морали да укључе машту. Окто, први дио ријечи је позајмљен из грчког назива за број осам (као октопод, што ме подсјети на мени драг стари словенски назив за ову животињу - осминог, који и даље користе народи који више пазе на свој језик од нас), јер знак има осам кракова. За други дио ријечи не постоји сигуран извор о томе шта је. Свеједно, ово име, иако се сачувало, није никада ушло у ширу употребу.
Занимљива је била и расправа око назива овога знака у вријеме појаве новог Мајкрософтвог језика C#. Наиме, Мајкрософт је језик назвао Си-Шарп, као “повишени Ц”, али будући да на тастатурама не постоји знак за повисилицу, за ознаку језика су искористили сличан знак #, стварајући забуну да ли се језик зове Си-Шарп или Си-Хеш. Језик је стекао популарност и данас нема недоумица око његовог назива, али језичких недоумица са знаком # ће засигурно бити и даље. Само код програмера нема недоумица, погрешна употреба овога знака у већини програмских језика резултираће грешком :) А за шта се све користи овај знак погледајте на Википедији.
Topics: Програмирање | 3 коментара »
Шта американци раде на вебу?
Уз текст Web Strategies That Cater To Customers америчког Бизнисвика (Bussines Week) доступна је и веома занимљива мапа активности корисника интернета на америчком тржишту, са пресјецима по годинама корисника и по врсти активности. Кликните на слику за увећање.
Topics: Интернет | Нема коментара »
Google PPA - предности и замке
Гугл (Google) несумњиво има добар маркетиншки тим. Како другачије објаснити гомилу текстова о њиховом “новом” моделу рекламирања Плати-по-акцији (PPA, PayPerAction)? Но добро, Гугл никада није био велики у иновацијама, али је зато неприкосновен у реализацији, поготово са снагом коју имају данас.
Плати-по-виђењу (PPV, PayPerView) је вјероватно најстарији и своједобно најзаступљенији облик онлајн рекламирања, мада је прилично необичан са становишта новог медија. Очигледно је да представља заоставштину из свијета старих медија (штампа, радио и тв) гдје је то једини могући модел оглашавања, па је тај модел само пресликан и на интернет. На нашу жалост, ово је и даље преовлађујући облик рекламирања на домаћем интернету и искрено се надам да неће још дуго то бити.
Неминовно је било овакав модел замијенити нечим кориснијим за оглашиваче, те се осим неких изузетака, масовно прешло на Плати-по-клику (PPC, PayPerClick) гдје оглашавач плаћа само уколико неко стварно посјети његов сајт. Но и овај облик је још од прошлог дот.ком слома полако напуштан осим код реклама на претраживачима, а неки као Амазон га нису ни практиковали већ су ишли искључиво на ППА.
У суштини, како је то Сет Годин (Seth Godin) добро примјетио, ради се о преузимању ризика. Код ППВ који у нашој земљи још увијек доминира, сајтови који приказују рекламе уопште немају ризика, сав ризик оглашавања је на оглашивачу. Зато је и ППК наишао на добар пријем, јер у том моделу ризик дијеле и оглашивач и сајт огласник. Тај добар однос ризика и стални рад Гугла на смањењу свог ризика им је донио милијарде долара.
И откуд сад ППА и на Гуглу? Па одатле што Гугл има толику количину слободног огласног простора који не може попунити постојећим начинима оглашавања, те ће ту да “улети” ППА. Узеће ризик на себе. Само је питање да ли и када ће то урадити и други сајтови. Да ли ће бити приморани да преузму ризик? Видјећемо, можда и хоће.
Мени као оглашивачу свакако се допада када Драган Варагић каже да ће ППА постати главни ток. Мањи ризик за мене, јер Донеси.ком исто зарађује само када нешто и прода, па ми је природно да и они који зарађују од нас то раде само када сви у ланцу зарађују. И нема проблема са лажним кликовима и слично. Али зато, отвара се читав нови скуп проблема, на челу са питањем - шта је то акција? Многи ће се у ППА моделу срести са проблемом са којим се и ми на Донеси.ком понекад срећемо, да реклама и интернет ураде свој дио посла, али да се сама акција деси на други начин, на примјер телефоном или физичким одласком у продавницу. У том случају сајт огласник остаје кратких рукава.
У сваком случају ППА је најприближнији односима у реалном свијету и зато ми се допада, видјећемо како ће се ствари даље одвијати.
Topics: Интернет | Нема коментара »
Резултати Мит Бастера
Ако волите Мит Бастере (Myth Busters) и њихов практичан приступ науци у свакодневном животу, занимаће вас скуп свих митова које су Адам и Џејми разоткрили. (Диг)
Topics: Забиљешке | Нема коментара »
Razgovori.com
Дејан Бизингер је покренуо још један занимљив пројекат, видео блог или блог са разговорима са занимљивим људима.
Topics: Забиљешке | Нема коментара »
Donesi.com части - бесплатна клопа за новосадске блогере
Ево једне новости у домаћој блогосфери за први дан љета. Сервис за наручивање хране путем интернета Donesi.com је организовао занимљиву промотивну активност фокусирану на ново тржиште града Новог сада гдје је недавно, посље Београда и Бањалуке, почео са радом.
Акција “Donesi.com части 10 новосадских блогера” је намијењена блогерима из Новог Сада који имају могућност да буду изабрани међу десет оних који ће моћи бесплатно пробати овај сервис и наравно неке од специјалитета ресторана из мреже укључених ресторана. Формулар за пријављивање и правила конкурса можете наћи на овој адреси.
Након што буду изабрани, све што блогери требају да ураде је да наруче храну и на Donesi.com оставе утисак о услузи и храни коју су добили. Не постоји обавеза писања блог поста о Donesi.com, мада је наравно добродошла :)
Topics: Интернет, Посао | Нема коментара »
Песимизам или оптимизам
Кажу да песимиста за чашу до пола напуњену каже да је полупразна, док је оптимиста сматра полупуном. Ја сам некако цијелог живота непоправљиви оптимиста, некада и крајње нереалан и сањар. Мада је то релативно, све зависи од окружења. На домаћем интернету, постоји некакво благо песимистичко расположење. Вјероватно као одраз песимизма у друштву. Ево пар омиљених парола песимиста, на које сте сигурно могли наићи читајући блогове, форуме и сајтове:
- У Србији нема довољно интернет корисника.
- Србија је исувише мало тржиште.
Има их још, али ове двије су ми најдраже. Зашто? Зато што ми изгледају као одговор песимисте на питање о чаши напола пуној. Ево одговора једног непоправљивог оптимисте:
Србија има довољно интернет корисника да би у њој започели интернет посао. У урбаним подручјима пенетрација интернета је преко 30%. Али то је само статистика. Погледајмо мало дубље, ко су тих 30% становника: образованији, са примањима већим од просјечних, отворени за нове технологије и искуства. Зар то није идеална циљна група за мноштво услуга и производа?
Србија јесте мало тржиште, али не толико мало колико се некима чини. И зашто се ограничити на Србију? Уколико на тржишту Србије, гдје је врло мала или непостојећа конкуренција у многим нишама, нисте у стању да направите нешто, колико је реално очекивати да то можете урадити на тржишту неке друге земље и на глобалном тржишту. А ако овдје можете нешто да направите, и поред свих реалних препрека, ништа вам не стоји на путу да посао проширите на веће тржиште.
Дакле, наведене пароле имају смисла као упозорење и као једна од ствари о којима треба водити рачуна при раду, али не као разлог зашто не радити. Број домаћих корисника интернета и њихова активност неизбјежно расте, право је питање имамо ли им шта понудити.
P.S. Телеком, НИЦ, процесори картица, инвеститори… знам ја да су проблем, али већ рекох да сам непоправљиви оптимиста:)
Topics: Интернет | Нема коментара »
